Informacije o projektima organizacije IzKruga
Heroji se ne rađaju, već to postaju zahvaljujući svojim delima u životu. Da bi to postali, dovoljna su mala, ali dobra dela – jer veličinu dela ne meri onaj koji pomoć pruža, već onaj kome je pomoć potrebna.
Danas vam dajemo priliku da, makar na trenutak, postanete heroj onima kojima je potrebno vaše dobro delo!
Upoznajte se sa servisima podrške koje pruža organzacija …Iz kruga -Beograd.Animacija je nastala u okviru 16 dana ženskog aktivizma
Preventivni ginekološki pregledi su jedini način ranog otkrivanja raka grlića materice. Dostupnost ovih pregleda nije za sve žene isti. Žene sa invaliditetom nemaju iste mogućnosti kao žene bez invaliditeta, zbog arhitektonskih barijera kao i zbog medicinske opreme koja nije odgovarajuća.
Po podacima “…IZ KRUGA – Beograd” samo 250 žena sa invaliditetom je imalo mogućnost da bude pregledano prvi put i to u Ginekološkoj klinici Narodni front, jer su domovi zdravlja nedodstupni.
Zbog toga je “…IZ KRUGA – Beograd” tokom 2010. realizovala projekat pod nazivom “Za sve nas zajedno”, koji je imao za cilj, sa jedne strane podizanje svesti društvene zajednice o pravu žena sa invaliditetom na jednaku dostupnost primarnoj zdravstvenoj i ginekološkoj zaštiti, a sa druge strane na lobiranje gradske vlasti da u budžet Grada Beograda isplaniraju sredstva za kupovinu četiri hidraulične ginekološke stolice za domove zdravlja na Vračaru, Paliluli, Savskom Vencu i Novom Beogradu. Time su i žene sa invaliditetom dobile mogućnost da sa ostalim ženama, ravnopravno mogu da izvrše sve ginekološke preglede.
U okviru kampanje, koju je podržao Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) i Ministarstvo zdravlja RS, napravljen je TV SPOT koji daje značajan doprinos u borbi za očuvanje ginekološkog zdravlja svih žena, među kojima su i žene sa invaliditetom.
Pored četiri doma zdravlja u Beogradu, hidraulične gineekološke stolice su već kupljene u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Bačkoj Topoli, Užicu i Starom Gradu.
Zbog jednakog prava na zdravstvenu zaštitu i uslugama koje su definisane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, pozivamo sve zainteresovane strane na saradnju da i druge domove zdravlja u Srbiji učinimo dostupnim za sve građane i građanke, bez obzira da li imaju invaliditet ili ne.
„Živimo u svetu stvaranim po meri idealnog ljudskog bića. Sve što je drugačije i različito, što se ne uklapa u kalupe i šeme, smatra se manje vrednim, nesavršenim i treba biti izolovano i odbačeno.
Svi mi, koji smo „nesavršeni” pokušavamo da se nekako uklopimo u svet „savršenih”, menjajući ga lagano prema mogućnostima, pitajući se ko je izmislio kriterijume za savršenstvo.”
Ovako počinje priča o petoro mladih ljudi sa invaliditetom, koji su uprkos diskriminaciji i nasilju postigli uspeh u svom životu. Priče pune optimizma pokreću na razmišljanje o tome kako se sve može, ako shvatimo da svi imamo PRAVO na svoj put u životu, bez obzira na razlike.
Zato vas pozivamo da dođete u ponedeljak 11. juna 2012. u 12:00 sati u sali na prvom spratu “Doma omladine”, Makedonska 22/IV, na prvu projekciju dokumentarnog filma:
“MOJ ŽIVOT – MOJE PRAVO”
U Srbiji ne postoji razvijena svest o pojmu diskriminacije, posebno diskriminacije i pravima osoba sa invaliditetom. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom usvojen je 2006. godine, ali do danas nije doživeo široku primenu, jer nije predstavljen na odgovarajući način.
Ostao je nepoznat javnosti, korisnicima, ali i onima koji bi trebalo da ga primenjuju.
Iako sadrži odlična rešenja i instrumente za primenu i zaštitu od diskriminacije, mogućnosti koje nudi nisu primenjene, jer službe i institucije kojima se diskriminisani obraćaju, ne propoznaju diskriminaciju, niti su upoznati sa mogućnostima rešavanja ovih situacija. Donošenjem opšteg Zakona o zabrani diskriminacije ostvaren je prostor za uspešniju borbu i protiv diskriminacije uopšte, a konačno i diskriminacije osoba sa invaliditetom, jer je dao legitimitet i organizacijama ili udruženjima da pokreću tužbe zbog diskriminacije..
Dugogodišnje iskustvo organizacije “…Iz Kruga – Beograd”, pokazuje da su vrlo često moguća rešenja problema diskriminacije u postupku van suda, ali je neophodno upoznati predstavnike vlasti i zastupnike o pojmu i oblicima diskriminacije, kako bi ih pravovremeno uputili u njihova prava i mogućnosti rešavanja konflikta, kao i način procene kojim putem rešiti konkretan problem, a takođe i korisnike ovih zakonskih mogućnosti, odnosno osobe sa invaliditetom.
Projektom „Može drugačije“, realizovan 2010. uz finansijsku podršku UNDP, uspostavili smo pilot uslugu alternativnog načina rešavanja sporova – Medijacija u slučajevima diskriminacije, posebno osoba sa invaliditetom i izgradili sistem upućivanja slučajeva diskriminacije pogodnih za primenu ove tehnike.
Svrha projekta je bio da se osobama sa invaliditetom obezbedi veća dostupnost zaštiti prava, podizanjem kvaliteta znanja i stručnosti predstavnika pravosuđa, sudija, tužilaca, policije, kao i nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, a posebno organizacija osoba sa invaliditetom o tehnici medijacije u slučajevima diskriminacije.
Kroz 4 radionice, organizovane u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu, projektni tim “…Iz Kruga – Beograd” je obučiila relevatne institucije kako da:
– prepoznaju slučajeve diskriminacije, posebno diskriminacije osoba sa invaliditetom i njihove pojavne oblike,
– prepoznaju slučajeve diskriminacije koje su pogodne za rešavanje primenom medijacije,
– prepoznaju organizacije koje pružaju ovu vrstu usluga.
Predavači na radionicama su bili: Saša Ganjin iz Centra za uporedno pravo, Violeta Kočić Mitaček, advokatica …Iz Kruga – Beograd, Tanja Drobnjak, advokatica i Lepojka Čarević Mitanovski, koordinatorka projekta.
Zbog društvenih uloga žena i muškaraca u našem društvu, zbog stereotipa i predrasuda koje važe za žene sa invaliditetom i zbog izostanka sistemske podrške, ova grupa građanki skoro da i ne može da ostvari svoje pravo na roditeljstvo.
Stav okoline da one nisu „sposobne’“ da brinu o sebi, a još manje o deci otežava im donošenje i realizaciju odluke da osnuju porodicu i postanu majke. Ovakav stav imaju i stručnjaci u institucijama sistema, pa se dešavaju flagrantna kršenja prava majki sa invaliditetom, oduzima im se starateljstvo, deca se smeštaju u Domove ili se poveravaju mužu nasilniku, nakon razvoda braka.
„…IZ KRUGA – Beograd“, organizacija za zaštitu prava i podršku žena sa invaliditetetom od 15.avgusta do 15. decembra realizuje projekat “Unapređenje prava žena sa invaliditetom na roditeljstvo – od života do politike“.
Cilj nam je da putem intervjua dobijemo tridesetak ličnih priča žena sa invaliditetom koje su se ostvarile kao majke, onih koje to nisu a želele bi, kao i onih koje to uopšte nisu mogle da ostvare. Ove lične priče biće sredstvo za podizanje nivoa svesti društva o pravu žena sa invaliditetom na roditeljstvo, o preprekama i izazovima sa kojima se suočavale i vrsti podrške koja im je neophodna od trenutka donošenja odluke da osnuju porodicu i postanu majke, pa do odgajanja deteta.
Intervjue sa ženama ćemo raditi u Nišu, Novom Sadu, Valjevu i Beogradu. Štampanu publikaciju prezentovaćemo 10. decembra na konferenciji za medije u Beogradu, a nakon toga ćemo je distribuirati svim donosiocima odluka na nacionalnom nivou.
Žene sa invaliditetom koje su skoro postale majke, one koje imaju veliku decu, one koje žele da osnuju porodicu i sve druge koje svojom ličnom pričom žele da doprinesu unapređenju prava na roditeljstvo mogu da se jave mejlom na office@izkruga.org.
Projekat realizujemo u partnerstvu sa Centrom za istraživanje i razvoj društva „IDEAS”, a podržala ga je Kancelarija za ljudska i manjinska prava.
Prva studija slučajeva nasilja nad ženama sa invaliditetom pod nazivom “Žene sa invaliditetom Nevidljive žrtve nasilja” učinila je vidljivim samo neke od priča, koje su naše aktivistkinje imale priliku da čuju tokom jedanaest godina rada na SOS telefonu.
Ako Vam se učine poznate/i, razmislite da li su neke/i od njih mogle/i biti i vaše komšinice ili komšije, prijateljice, prijatelji ili samo žene i muškarci koje ste sretale/i na ulici, u prodavnici, apoteci ili bilo gde drugde. Možda ste o njihovim životima samo čule/i, ali niste želele/i da verujete da se tako nešto može dešavati i u vašem gradu. Kao što ćete videti za neke od vaših sugrađana/ki, nasilje je svakodnevna realnost.
Ovim putem želimo da im javno iskažemo poštovanje i iskrenu zahvalnost za pokazanu hrabrost i poverenje koje su nam ukazale/i, podelivši sa nama svoja iskustva. Koristimo priliku da svima koji razmišljaju o tome da nas pozovu uputimo poruku da nasilje koje im se događa nije samo njihov problem i da nisu same/i. Neke od ovih priča su dokaz da i u naizgled bezizlaznim situacijama postoji rešenje. Znamo da će ova knjiga biti pokretačka snaga za izlazak iz kruga nasilja, ponižavanja i uvreda. Takođe, ona će koristi i stručnjacima koji su u svom radu na bilo koji način usmereni na osobe sa invaliditetom.
Neki od ovih slučajeva su ostali nerešeni. Na svima nama je da preuzmemo odgovornost za to, ali i da, svako u svom domenu, zajednički potražimo odgovor na pitanje “zašto?”
Za nasilje nije odgovorna žrtva, već počinitelj, a obaveza je svakoga od nas da ne zatvaramo oči pred činjenicama i reagujemo na svaki mogući način u situaciji kada smo svedoci ugrožavanja nečijeg prava na život bez nasilja.
Za štampanje ove knjige posebno se zahvaljujemo Rekonstrukciji Ženski fond, donatorskoj organizaciji, za pokazano razumevanje i finansijsku podršku.
Prezentaciju ove jako važne publikacije realizovale smo u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu uz finansijsku podršku Ministarstva rada i socijalne politike u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom. Na prezentacijama su govorile:
– Lepojka Čarević Mitanovski, predsednica organizacije …Iz kruga – Srbije,
– Olivera Ilkić, autorka Studije, inače koordinatorka jedinog SOS telefona u Srbiji,
– Ljiljana Bogavac, zamenica direktorke Incest Trauma Centra i
– Zagorka Janković, savetnica u Ministarstvu rada i socijalne politike u Sektoru za zaštitu osoba sa invaliditetom.
Zahvaljujući Telenor fondaciji omogućeno stvaranje baze podataka, skladištenje dokumenata i evidentiranje svih korisnika SOS telefona. Organizacija za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom “…Iz kruga” unapredila je rad SOS telefona, jedinog u Srbiji za prijavljivanje nasilja i diskriminacije u porodici osoba sa invaliditetom.
Zahvaljujući opremi koju je poklonila Telenor fondacija, ova nevladina organizacija sada poseduje kompletne baze podataka i na taj način vodi evidenciju poziva i podataka svih korisnika SOS telefona.
Ova modernizacija će značajno uticati na kvalitet rada organizacije, koja je za 13 godina postojanja primila oko 5.500 poziva. Organizacija funkcioniše po principu dežurstva na telefonu, a spisak aktivnosti podrazumeva individualne razgovore sa ženama i decom koji izraze želju da dođu lično na razgovor, pri čemu im se pruža psihološka pomoć, pomoć iz oblasti socijalne politike kao i pravna pomoć. Advokat radi u proseku na 50 slučajeva mesečno, dok psiholog u organizaciji ima i do 15 korisnika dnevno.
„Mi smo jedna od prvih organizacija u ovom delu Evrope koja je počela da se bavi problemima invalidnih žena, dece i njihovih porodica koji su imali bilo kakvog iskustva sa nasiljem. Smatrali smo da je to problem o kome ne samo da se ne govori, već niko nije ni pokušao da radi na njemu. Žene sa invaliditetom retko prijavljuju nasilje policiji, jer im se ne veruje i jer se nasilje posle prijave drastično povećava. Naša zamisao je da pokušamo da promenimo sliku o svim ženama invalidima, a ako uspemo sa samo jednom, napravili smo veliki posao“, kaže Lepojka Čarević Mitanovski predsednica organizacije „…Iz kruga“.
U Srbiji živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom, a polovinu čine žene. Nezaposleno je 80 odsto osoba sa invaliditetom, 70 odsto živi u siromaštvu, a najveći broj jedva preživljava od socijalne pomoći. Nasilju su najčešće izloženi u porodici, zatim u rehabilitacionim centrima, domovima, specijalnim školama i dnevnim boravcima, a nasilnici su najčešće bračni partneri, roditelji, braća i sestre, komšije, porodični prijatelji, zaposleni u domovima i dnevnim boravcima i kolege na poslu.
Organizacija „…Iz kruga“ suočava se sa problemom edukacije žene invalida, podizanjem svesti i uveravanjem da ono što im se dešava nije dobro, da nije nešto što je svakodnevno i što je normalno. Žene često ne prepoznaju da se radi o nasilju, već sve vezuju za invalidnost. SOS telefon je jedan od načina da se pomogne i pruži sigurnost osobama sa invaliditetom, a pogotovo ženama.
Do sada je organizacija „…Iz kruga“ realizovala više od 40 projekata, koji su imali dugoročni cilj – unapređenje položaja žena sa inavaliditetom u Srbiji i borba protiv svih oblika nasilja i diskriminacije.
U oviru Sajma J=DNAKI 24. 10. 2019. God Mreža IZ KRUGA – Srbija je predstavila program podrške za žene sa invaliditetom pod nazivom “PATRONAŽA ZA DOSTOJANSTVENU BUDUĆNOST”: Inovativni koncept podrške ženama sa invaliditetom u riziku od partnerskog/porodinog nasilja
Zašto ovaj program?
Neki pokazatelji položaja žena sa invaliditetom:
a)Nakon razvoda često ne dobijaju starateljstvo nad decom/podaci iz prakse/,
b)Češće nego muškarci izložene su postupku za oduzimanje poslovne sposobnosti,
Program podrške ženama sa invaliditetom koje su u riziku ili trpe partnersko i porodično nasilje je inovativni koncept podrške koji ima dva osnovna cilja:
Da osnaži žene sa invaliditetom da prepoznaju nasilje u kome žive i da nauče da se aktivno bore za svoje pravo na dostojanstven život bez nasilja,
Da obezbedi direktnu podršku ženi sa invaliitetom da nakon udaljavanja nasilnika i izricanja zaštitnih mera može da ostane u svom domu i da samostlano brine o sebi i deci.
U Gamzigradskoj banji 18.10.2019.god, Mreža IZ KRUGA – Srbija u saradnji sa Domom zdravlja Milutin Ivković iz Beograda sprovela je obuku pod nazivom “Unapredjenje dostupnosto zdrastvene zaštite osoba sa invaliditetom”
Osobe sa invaliditetom imaju iste zdravstvene potrebe kao i sve druge osobe u društvu, svaki drugi član populacije, uključujući imunizaciju, skrining, zaštitu reproduktivnog zdravlja i sve druge aspekte propisane zdravstvene zaštite.
Osobe sa invaliditetom (OSI) mogu se suočiti I suočavaju se sa raznim oblicima prepreka na svim nivoima zdravstvene zaštite. Verovatnoću razvoja raznih oblika poremećaja zdravlja kod OSI povećava njihova eventualna izdvojenost i socijalna isključenost – društvena neprihvaćenost. Zbog svih ovih razloga, pitanje zdravstvene zaštite OSI je i pravno pitanje i pitanje poštovanja ljudskih prava, zbog čega postoji širok spektar propisa u našem zakonodavstvu, ali je I pitanje naše senzibilisanosti i dostupnosti zdravstvenih radnika. Ukoliko nam stav nije adekvatan, to je uzrokvano nepoznavanjem specifičnosti komunikacije sa OSI, što ima za posledicu nepoštovanje ličnosti OSI i kršenje njihovih prava.
